Novak Đoković je olimpijski šampion. Srpski tenise je u finalu Olimpijskih igara u Parizu pobedio Karlosa Alkaraza (7:6, 7:6). Uspeo je da uradi ono što je čekao 16 godina, još od bronze iz Pekinga. Koliko mu je sve značilo? Mogli ste to da vidite po prvoj reakciji, počeo je da plače, pao je na šljaku, počeo da se trese…
Pored zlata i kako sam kaže najvećeg uspeha u svojoj karijeri srpski as dobiće i 200.000 evra kao nagradu za zlato od strane države. I neće samo on da bude nagrađen. I Viktor Troicki će kao trener reprezentacije da dobije istu novčanu nagradu. Isto je bilo i kada su prvo zlato Srbiji doneli Damir Mikec i Zorana Arunović.
Novak je posle proslave sa svojim najbližima došao nazad na teren i slušao intoniranje himne “Bože pravde” i pevao je zajedno sa celim stadionom, videlo se na snimku i da Stefan peva. “Ne znam, ne znam šta da kažem, potpuno sam u šoku od emocija i svega. Posle polufinala sam rekao da je medalja obezbeđena i da mi je to bio cilj. Znam da su svi želeli da idem na zlato, želeo sam to i ja i na to sam išao dana. Činjenica da sam ušao u finale i osigurao medalju, to mi je pomoglo da rasterećenije uđem u meč. Ubedljiv poraz na Vimbldonu mi je pomogao u pripremi. Lošije nisam mogao da prođem od onoga u Londonu. Išao sam na sve ili ništa. U odlučujućim trenucima, raspaljivao forhende kao što on to radi, tako sam i ja završio forhend vinerom”, poručio je Đoković.
