Poljoprivreda je fabrika hrane i para, ali za one koji uzgajaju kulture koje imaju dobru cenu, i nekoliko berbi godišnje, i primenjuju nauku i prate tržište
Sa malih površina se može ubrati velika zarada, kažu stručnjaci. Minimum za dobijanje državnih subvencija je 50 ari zemljišta, a ta površina je i više nego dovoljna da svi članovi domaćinstva zarade više od prosečne plate. Na selu se može živeti gospodski.
Poljoprivreda je fabrika hrane i para, ali za one koji uzgajaju kulture koje imaju dobru cenu, nekoliko berbi godišnje, primenjuju nauku i prate tržište.
„Jedna od ideja je uzgoj crvenog zlata, najskupljeg začina na svetu šafrana, koji se najviše proizvodi u Iranu, ali se njegova proizvodnja pokazala uspešnom i u Srbiji. Jedan gram ovog začina kod nas košta 10 evra, a u inostranstvu od 20 do 30 evra“, priča prof. dr Tanja Brankov sa Poljoprivrednog fakultet u Novom Sadu.
Prema njenim rečima, dobra ideja je i uzgoj godži bobica, koje nisu posebno zahtevne, a 100 grama košta čak 20 evra.
Jagode, maline ili lavanda
Prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da jagode takođe brzo stižu, te da investicije zavise od toga da li je reč o bankovima ili gredicama – od 12.000 do 18.000 evra.
Brankov ističe da je uvek isplativo proizvoditi lavandu, beli luk ili šitaki pečurke, a sve interesantniji postaje i uzgoj mikrobilja.
Propast ili uspeh
Za lavandu kažu da je veoma tražena, a njen uzgoj ne traži mnogo vode i brige. Četinari su, takođe, dobar izbor za početnike. Porodica Spasojević počela je sa 40 jelki pre 20 godina, a danas su jedan od najvećih proizvođača.
„Ako imate površinu od 50 ari i želite da posadite četinare, potrebno je početno ulaganje od otprilike 10.000 evra. Povratnu investiciju možete očekivati posle tri godine“, navodi Jelica Spasojević.
Ističe da, ipak, treba da se ima na umu da će neke od tih biljaka propasti, doći će do bolesti, potrebno je i prskanje, sistem zalivanja, kao i da sve to mora da se stavi na papir i sračuna.
Aleksandar Spasojević navodi da je potrebna ljubav prema ovom poslu, jer je reč o „živim bićima“.
„Hlorofil, kad poteče mesto krvi, to zavolite. Ako gledate njega kroz eksel tabelu, kalkulacije, onda nemate šta da tražite u ovom poslu“, smatra Aleksandar.
Biznis iz hobija
Da se najbolje biznis priče rađaju iz strasti i hobija, kaže i mladi agronom i poljoprivrednik iz Leskovca. Računa da je plastenička proizvodnja povrća isplativa i na nekoliko ari, a da se na pola hektara može razviti ozbiljan biznis.
„Ulaganje zavisi od folije koju uzmete. Sve ostalo košta oko pet evra po metru kvadratnom. Ulaganja su, ako je reč o paradajzu, oko 300 evra sa svim inputima. Kod paprike je više, jer takav način gajenja omogućava da je berete do kasne jeseni, ali je i profit veći. Kod krastavca je slično, kao i za paradajz“, priča agronom i poljoprivrednik Miloš Stojanović.
Kada savladaju tehnologiju i računicu, preduzetnici u agrobiznisu moraju da nauče i kako funkcionišu kanali prodaje.
„Dobra ideja je uspostavljanje modela prodaje „ju pik“ (uberi sam) koji omogućava potrošačima da dođu na farmu i uberu proizvode koje žele. Stepen njihovog zadovoljstva time se povećava. To je vrsta izleta i spajanje primarne poljoprivredne proizvodnje sa agroturizmom. Poljorivrednik štedi na berbi i uspostavlja lojalan odnos sa kupcima“, priča Tatjana Stojanović.
Miloš navodi da su poljoprivrednici shvatili moć društvenih mreža da dođu do krajnjeg kupca ili potrošača.
„Potrebno je malo više organizacije oko marketinga, prodaje i isporuke, ali mislim da se tako zaobilaze nakupci i ostvaruje dobra cena“, smatra Stojanović.
Zdrava hrana i prirodno okruženje su sve ređi i sve skuplji proizvodi u 21. veku, koji zahtevaju da se radi pametno, a ne mnogo.
