Analizirajući više od 30 studija, nemački istraživači su otkrili da zamena mesa biljnim alternativama može drastično smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i smrtnosti od svih uzroka
Svakodnevna zamena mesa biljnom hranom smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto, pokazali su dokazi studije. Zamena prerađenog mesa bila je povezana sa 21 odsto manjim rizikom od smrti od bilo kog uzroka. Zapadna ishrana obiluje crvenim i prerađenim mesom i drugim životinjskim proizvodima.
Stručnjake brine da ovaj obrazac ishrane opterećuje prirodne resurse, izaziva negativne klimatske promene i doprinosi nizu nezaraznih bolesti, što dalje sve više ide u prilog argumentima za promovisanje alternative u ishrani na bazi biljaka. Neke studije navode da biljna hrana može pomoći u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, koronarne bolesti srca i ukupne smrtnosti.
Do sada, međutim, istraživanja nisu razmatrala pune kardiometaboličke implikacije zamene mesa biljkama u sistematskom pregledu i meta-analizi. Da bi rešili ovaj nedostatak, istraživači iz institucija u Nemačkoj sarađivali su na radu koji istražuje ovu temu. Njihov sistematski pregled i članak o meta-analizi objavljen je u BMC Medicine.
– Naši nalazi pokazuju da je prelazak sa namirnica životinjskog porekla (npr. crveno i prerađeno meso, jaja, mlečni proizvodi, živina, puter) na biljnu hranu (npr. orašasti plodovi, mahunarke, integralne žitarice, maslinovo ulje) blagotvorno povezan sa kardiometaboličkim zdravljem i smrtnošću od svih uzroka – navode autori.
Prvi pregled koji se bavi zamenama na biljnoj bazi za metaboličko zdravlje srca
Istraživački tim izvršio je sistematsku pretragu literature na MEDLINE, Embase i Web of Science. Tu su bile studije koje su koristile analize zamene hrane životinjskog porekla biljnom hranom. Studije uzete u obzir takođe se razmatrale zdravstvene ishode kao što su kardiovaskularne bolesti, koronarna bolest srca, dijabetes tipa 2 i smrtnost od svih uzroka. Štaviše, studije su bile prospektivne opservacione studije sprovedene među opštom zdravom populacijom.
Kako kažu autori, njihov rad je „prvi sistematski pregled i meta-analiza koja je sumirala povezanost između zamene hrane životinjskog porekla biljnom hranom sa širokim spektrom kardiometaboličkih ishoda, kao što je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti; učestalost kardiovaskularnih bolesti, koronarne bolesti srca i dijabetesa tipa 2; smrtnost od dijabetesa i smrtnost od svih uzroka”.
Zamena životinjske hrane biljnom hranom smanjuje srčana oboljenja, rizik od dijabetesa
Istraživači su primetili „umerenu sigurnost dokaza” da je zamena jednog jajeta dnevno orašastim plodovima u korelaciji sa nižom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti. Zamena putera maslinovim uljem dala je slične rezultate.
Zamena 50 g prerađenog mesa sa 28 g orašastih plodova dnevno bila je povezana sa nižom incidencom koronarne bolesti srca, dok se to nije odnosilo na zamenu živine ili morskih plodova orašastim plodovima ili mahunarkama.
Postojala je samo mala sigurnost dokaza za povezanost smanjenog rizika od koronarne bolesti srca sa zamenom crvenog mesa orašastim plodovima ili mahunarkama.
Naučnici su otkrili i da je zamena putera maslinovim uljem, crvenog mesa orašastim plodovima ili jednog jajeta dnevno orašastim plodovima bila je obrnuto povezana sa učestalošću dijabetesa tipa 2.
Konačno, istraživački tim je primetio umerenu sigurnost dokaza za manji rizik od smrtnosti od svih uzroka kada se crveno meso zameni orašastim plodovima ili celim žitaricama. Zamena prerađenog mesa orašastim plodovima ili mahunarkama, ili neprerađenog crvenog mesa orasima takođe je smanjila ovaj rizik.
Zamena mlečnih proizvoda ili jednog jajeta dnevno orašastim plodovima ili mahunarkama, ili putera maslinovim uljem, bila je povezana sa manjim rizikom od smrtnosti od svih uzroka.
Ovi nalazi slažu se sa prethodnim pregledom koji sugeriše da je zamena crvenog mesa biljnom hranom smanjila rizik od koronarne bolesti srca i smrtnosti od svih uzroka. Ovaj rad podržava i druge studije koje povezuju veću potrošnju mesa sa koronarnom bolešću srca, moždanim udarom, dijabetesom tipa 2 i smrtnošću od svih uzroka.
Biljna hrana je od vitalnog značaja za opšte zdravlje
Ova studija bila je prva meta-analiza te vrste. Za prikupljanje informacija o ishrani korišćeni su validirani upitnici o učestalosti hrane. Prosečno trajanje praćenja među kohortama bilo je 19 godina. Većina studija uključivala je muškarce i žene, uz nekoliko izuzetaka specifičnih za pol.
Eva De Angelis, registrovani dijetetičar nutricionista, koja nije bila uključena u istraživanje, smatra da je ova studija „prilično fascinantni sistematski pregled koji dodatno naglašava vitalnu ulogu biljne hrane na naše ukupno zdravlje i kako previše životinjske hrane može imati suprotan efekat”. Impresionirana je što je studija koristila mnoge različite prospektivne studije, koje „pružaju veći kvalitet dokaza“. Fokus na višestruke zdravstvene ishode bio je još jedna prednost, dodala je De Angelis.
Nejasno je da li su drugi faktori osim ishrane doprineli nižem zdravstvenom riziku
Ipak, istraživački tim je takođe priznao nekoliko ograničenja njihove studije, naglašavajući da „nalaze treba tumačiti s oprezom”.
Mnoge od analiziranih studija koristile su teorijske zamene hrane. Štaviše, veličine porcija su se razlikovale od jedne do druge studije, što je rezultiralo nejednakim poređenjem zamena u ishrani.
Ograničen broj studija u konačnoj analizi nije omogućio procene podgrupa. Na primer, mlečni proizvodi su ocenjeni kao jedna grupa. Autori su primetili da „mlečni proizvodi uključuju širok spektar različitih proizvoda (npr. mleko, jogurt, sir) sa različitim asocijacijama na kardiometaboličke rezultate.
– Među slabostima, pomenula bih da nam informacije omogućavaju samo da pravimo asocijacije, a ne uzročnost, jer su mnoge od analiziranih studija bile opservacione. To znači da ne znamo sa sigurnošću da li su neki drugi faktori možda bili uključeni u ishode – prokomentarisala je Dr Angelis.
Autori pregleda smatraju da je potrebno više istraživanja kako bi se podržali postojeći dokazi. Izrazili su nadu da će neki budući rad istražiti nove međusobne veze i istaći zamene za meso i mlečne proizvode.
Da li je ishrana na biljnoj bazi bolja za naš organizam i planetu
Sara Chatfield, registrovana dijetetičarka nutricionista, koja nije bila uključena u istraživanje, istakla je da prelazak na biljnu hranu može doneti značajne koristi za planetu, jer je životinjska proizvodnja veoma intenzivna za resurse i zemljište.
Obe nutricionistkinje složile su se da fokusiranje više na biljnu hranu može samo pomoći Zemlji i njenim stanovnicima.
Chatfield se osvrnula na istraživanje koje sugeriše da bi prelazak na biljnu ishranu mogao da smanji korišćenje zemljišta vezano za ishranu za 76 procenata i emisije gasova staklene bašte za 49 odsto.
De Angelis deli sličan stav, rekavši da se „ne može poreći da se ishrana uglavnom biljnog porekla pokazala korisnom ne samo za naše celokupno zdravlje već i za planetu, jer biranjem takvih namirnica smanjujemo ugljenični otisak”.
Međutim, obe nutricionistkinje upozorile su da ishrana u potpunosti zasnovana na biljkama možda za neke osobe nije najbolja opcija, što zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca, sklonosti osobe i dostupnosti hrane.
I pored toga, De Angelis je naglasila da „pokušaj da u svoju ishranu dodate više biljne hrane može biti lak i jednostavan korak za bolje zdravlje”.
