Suve smokve su tokom letnjih meseci prilično zapostavljene, što je donekle i logično jer su nam sve dostupnije i sveže. Opšta preporuka je da ih uzimate u bilo kom obliku i verujte nam nećete pogrešiti. Bilo da su sveže ili suve smokve u pitanju, veoma su korisne po naše zdravlje.

Bogate su antioksidansima, fitonutrijentima i pre svega vitaminima. Nemojte zapostaviti ovo voće, veoma je hranljivo i nije u redu da ga se setimo samo tokom posta i hladnijih zimskih meseci…

SADNJA SMOKVE I UZGOJ

Smokve su se konzumirale još i pre 11.000 godina, to nam potvrđuju najnovija istraživanja u područjima Bliskog Istoka. Naši preci su definitivno uživali u ovom voću. Čak se smatra da su ga pre uzgajali nego li pšenicu, mahunarke i ječam.

Gajenje smokve se danas vrši širom planete, na svim kontinentima , a ne samo na Mediteranu odakle ovo voće potiče. Smokve je najbolje posaditi u ranu jesen(ovo važi za Mediteransko područje) ili u proleće (Kontinentalno područje).Neposredno pre same sadnje, potrebno je sadnicama smokve skratiti korenje, zatim je postaviti na onu dubinu na kojoj se već nalaziila u svom rasadniku.

Koren biljke dobro prekriti i sabiti sa zemljom. Gnojivo se stavlja upravo na tako sabijenu zemlju, ali u umerenoj količini(nikako nemojte preterati). Gnojivo ne bi smelo da dodiruje koren. Ostatak zemlje prebacite preko gnojiva i ponovo sve malo sabijte. Kada je završena sadnja smokve, dobro je zalijte sa vodom.Vodite računa da napravite razmak od 4 do 5 metara između sadnica,mada ovo ponajviše zavisi o kojoj se vrsti radi.

Obična smokva latinski naziv Ficus carica je najpopularnija i najraširenija vrsta danas. Zahvalna je za gajenje jer može roditi dva puta godišnje i donosi nam na stotine izuzetnih plodova, šarenoikih boja i različitih veličina. Njen sočni mesnati deo je prava riznica zdravlja i može imati kruškast oblik ili nalikuje na malo zvonce. Suve smokve koje danas nalazimo u trgovinama su  najzastupljenije upravo od ove vrste.

Prvi plodovi od novih sadnica se mogu očekivati oko treće godine,beru se zajedno sa peteljkom i to je najbolje činiti izjutra i to onim jutrima koja nisu rosna.Pre svakog branja potrebno je smokve pustiti da dobro sazru na stablu.

SMOKVE KALORIJE U VOĆU

Za sveže smokve slobodno možemo reći da su niskokalorično voće jer na 100 grama sadrže svega 74 kalorije. Imajte ovo u vidu svi vi koji planirate da mršavite ili ste već na nekoj od dijeta. Od avgusta do septembra meseca,ovo voće nam je dostupno u svom sirovom obliku. Slobodno ga takvog i jedite umesto grickalica.

Suve smokve su daleko kaloričnije jer sadrže 249 kalorija u 100 grama, te sa njima ne važe ista pravila. Sve to je daleko od toga da su loše i da ne valjaju – naprotiv izuzetne su. Sveže voće obiluje vlaknima, vitaminima i mineralima i prava su pomoć  za dobar i jak imunitet. Dijetetska vlakna i niska kaloričnost svežih plodova idu u prilog za održavanje vitke linije.

Na oprezu moraju biti dijabetičari, jer ne smeju preterati sa konzumacijom,ovo naroćito važi za sušene smokve. Voće se može čuvati u zamrzivačima i do 6 meseci. Ako kupujte sveže, uvek potražite plod koji je mekan na dodir i koji ispušta neodoljiv slatkast miris.

SUVE SMOKVE KAO LEK

Suve smokve imaju nešto više kalorija od svežih ali su takođe visoko koncetrovani izvori antioksidanasa, vitamina i minerala. Poput svežeg voća i sušene smokve obiluju vitaminima iz B grupe. Oni su odlični za naš mozak te nam popravljaju raspoloženje i usporavaju starenje. U njih ubrajamo pantoten, niacin, piridoksin i folnu kiselinu. Oni zajedno učestvuju u metabolizmu masnoća, belančevina i ugljenih hidrata.

Suve smokve obiluju mineralima i to kalcijumom, cinkom, selenom, kalijumom, bakrom i gvožđem. Ova dva poslednja nabrojana su veoma značajna za stvaranje eritrocita i pomažu za lečenje anemije.

Kalijum je nezamenljivi i sastavni deo stanica, kao i telesnih tečnosti koji su veoma važne za regulaciju krvnog pritiska i pravilnog srčanog ritma.

Kalcijum u suvim smokvama daleko nadmašuje ono u kravljem mleku ,što mnogi ne znaju. Ipak nemojte preterivati sa njihovom konzumacijom,ako vam je stalo do vitke linije.

Ukoliko primetite nagli pad energije, malaksalost i opštu klonulost organizma,nema vam boljeg leka nego jesti suve smokve. Tako ćete energiju odmah nadoknaditi i vratiti se u red. Nervoza, stres, nesanica, loša koncentracija su problemi koji se puno lakše prevazilaze uz ovo fenomenalno sušeno voće.

Svega 8 do 10 osušenih plodova dnevno, pomoćiće obolelima od osteoporoze, jer smokva jača kosti. Odlična je prevencija kod naglog gubljenja koštanog tkiva.

Svež plod je pravo jezgro antioksidanasa koji nas brane i štite od više puta pominjanih slobodnih radikala. Oni svojim razarajućim delovanjem utiču na prerano starenje, demenciju, bolesti srca i pojavu karcinoma.

Smokva deluje i antikancerogeno, zahvaljujući kumarinima i benzaldehidima. Ovi spojevi pomažu kod raka prostate i kancera kože.  To pokazuju najnovija preliminarna istraživanja iz Japana. Reguliše nivo holesterola u krvi, uz pomoć biljnih sterola kao što su lanesterol i stigmasterol.

SMOKVA KAO LEK ZA KURJE OKO

U pitanju je vrlo jednostavan recept koji glasi ovako:

• Prerezati svežu smokvu na pola, prisloniti na oboleli deo stopala na kom je kurje oko i držati pričvršćeno celu noć.
• Izjutra skloniti smokvu i saprati stopalo u vrućoj vodi.
• Nakon tretmana pokušajte kurje oči ili bradavice na stopalu sami ukloniti.
• Kod težih slučajeva ova prirodna terapija se može nastaviti i do pet noći za redom.